Ruzica i Lala
Živim pored železničke stanice.Imam trideset
godina i nisam oženjen.Nismo baš bogati,a
vremena su loša. Nemam posao stalan…Eh…I
tako.Kasno je popodne,idem preko na stanicu da
kupim cigarete.Vidim dve mlade devojke sede na
betonskim stepenicama zgrade železničke
stanice.Tačnije na ulazu.Slatke su obe. Jedna crne
kose,a druga plave.Prođem pored njih,uđem u
čekaonicu da bih napolju u trafici kupio cigarete.
Vraćam se istim putem da ih još jednom
vidim.Crnka sada stoji.Taman da prođem,kad me
upita: ” Jel’ bre!Kad ima voz za Novi Sad”.Rekao
sam da nema ništa pre sutra rano ujutro.Pita me
za autobusku stanicu. Kažem da joj treba jedan
sat hoda.Devojke krenule na EXIT.Promašile voz.I
sada su u nepoznatom gradu.Pitam odakle su?
Kaže da su Užičanke.One idu već odavno na rok
koncerte.Vole i slušaju rok muziku.Ja isto tako
volim.Raspričamo se.Ja im ponudim cigarete.Crna
je Ružica,a plava je Dragana.Obe su slatke ali meni
crna nekako zapala za oko.Predložio sam da odu
kod mene.Prespavaju noć i onda sutra će imati
više vozova na raspolaganju.Jutro je ipak.Kažem
da mi je ono tamo kuća.Roditelji su mi u
banji.Sam sam k’o vuk. One se pogledaše i
pođoše mojoj kući.Seli smo u kuhinji.Tu mi je
gramofon i ploče.Puštam Nazaret. O, pa one to
vole.Pitam za Parpl,Vajtsnejk,Cepeline.Oduševile
se.Imam i njihove albume.Pitam za Kis. Kaže
imaju samo jednu dobru pesmu.Jednu ali vrednu
odgovaram.A tek ZZ Top.Vole balade od Metalike.
Da ne pričam o Stounsima i Bitlsima.Imam Dilajlu
od Toma.Opuštamo se.Pričamo kao da se
godinama znamo.Pitaju imam li još koga osim
roditelja.Kažem da je starija sestra udata u
Beogradu.A zašto sam neoženjen?Kažem:”Nije to
ovde kao u Srbiji!Mi to odlažemo”.Crnka kaže:”A
je li ono odlažete”?”Koje”?
Pitam.”Orgazam”.Odgovara ona uz smeh sve
troje.Kažem:”Pa sve zavisi od situacije”.Opet
smeh.Onda izvadim litru prave loze domaće.Doneo
strika Jefta neki dan.Raspoloženje na
vrhuncu.Puštam sada Parpl:”Smoke on the
Water”.Razbijene su sve predrasude.Devojke su se
opustile kao da sam neki školski drug. Završila se
pesma.Igla se smirila.Mi se zaneli
pričom.Zagrejala nas loza baš dobro.Ja dobro
pevam ali amaterski.Pevao sam i javno na nekim
lokalnim priredbama,a i u vojsci.I pređem na
narodno.Zapevam: “Jer Užička pršuta i
kleka,pršuta i kleka bolje leče od svakoga leka,od
svakoga leka.” Ali Ružica odgovara pesmom: “Ko
s’ Đetinje napije se vode,napije se vode iz Užica
taj ne zna da ode,taj ne zna da ode”. U, pa ona
peva,ima glas kao Jelena Broćić. “Oj,Užice najmiliji
grade,najmiliji grade”.Pevamo u horu sve troje.
Oduševljenje.Sad ,pazi ,sad im je bilo jasno da
mogu slobodno ovde noćiti.Da puno poverenje
imaju.Vide da lala ima super dušu. Ali Ružica meni
vraća loptu.Peva božanstveno:”Mađarica
tudom,tudom”.E, đe me nađe! I kako tako mlada
zna tu pesmu?Pripremio sam večeru za sve troje.I
to dobro umem.Još su postale opuštenije.
Puštam:”Jedna zima sa Kristinom” od
Zdravka.Složili smo se da treba slušati
rok,klasiku,džez ali da se uvek treba korenu
vratiti.Ne zaboraviti.Dragana je pričala ali mnogo
manje nego Ružica. Jeli smo, odnosno
večerali.Gledao sam Ružicu.Pa kud puklo.Gledala
je i ona mene.Onako…ispod oka. Opet smo slušali
muziku,pričali,vicevi su pali.Noć je već
bila.Umorne su i treba da spavaju.Pokazao sam
svoju momačku sobu.Tu imam mini liniju.CD-
ove.Po zidu posteri.Najviše im se dopao
Motorhed. Vodim ih da vide gostinsku sobu.Sve je
čisto,uredno.Ništa mati,sam ja to sve.Celu kuću.To
sam u vojsci naučio.Najviše volim da prozore
perem.Kažu sladak im moj lalinski akcenat.Ostaju
u sobi. Ja idem u svoju i legnem.Ne ide mi san na
oči.Mislim na Ružicu.Onda se budi muška sujeta.
Ona će sutra na EXIT.Znam ja te rok
koncerte.Sigurno je čeka tamo momak.Ili neko
društvo,uglavnom muško. Ili će naći nekog
tipa.Onda će “roker”da je u nekom malom šatoru
posle koncerta, pred zoru. Da je ima! Ona će se
gola svući.On će je povaliti.Raširiće noge ona.On
će biti među njenim nogama.Baš ga briga,uživaće.
Kitu će da smesti…A jadan ja.Šta ću ja?Bol mi je
pritisnuo grudi.Od svetla stanice se u mojoj sobi
dobro vidi.Spopada me neka groznica.Malo
drhtim.Ta šta ću ja?….Ja ću da,ja ću sutra veče da
d…. Otvaraju se vrata sobe.Ulazi Ružica.Ima samo
belu majicu na tregere.Gole sise ispod.I bele
gaćice. “Što si se stisnuo, pizda ti materina”!?Meni
kaže.Zatvara vrata sobe.Prilazi mom krevetu.Preko
glave skida i baca na pod majicu.Podiže pokrivač i
leže do mene.Ljubili smo se beskrajno nežno i
dugo.Onda sam joj pomogao da skine
gaćice.Prirodna crnka.A pičkicu obrijala,samo
ostala uska traka.Kažem joj lalinskim akcentom:
“Pa to… k’o onaj…Hitler”.Smejemo se kao
debili.Ljubimo se opet.Vatra me zahvata.Usamljeni
vuk postaje ljubavni. Ljubim joj i liskam
listove.Ima pune i krupne noge kao neka Sosa da
je.To volim.Ljubim joj butine.Ljubim i grickam obe
polovine guze.Pa lepe sike.Ljubimo se
žestoko.Vraćam se dole.Jezikom joj milujem
kliću.Prede kao mačka.I pored psovki i oštrog
jezika ona je tako mazna i nežna.Otvaram
fioku.Vadim i stavljam prezervativ. Među njenim
nogama sam.Nisam mogao baš dugo.Hteo sam da
svrši i ona.To mora da uradi džentlm…
Apstinencija,šta li…I…Gubim dah.Magli mi pogled…
Nirvana. Budi nas zagrljene Dragana.Posle polako
doručkujemo.Slušamo Kleš,Dženezis pa
Polis.Devojke se spremaju i polazimo na
stanicu.Pričaju mi uz put da kada su zalutale i bile
na ovoj stanici.Znale su i čule da u ovoj ravnici
ima jako dobrih ljudi.Kada su mene videle da
dolazim i ulazim u stanicu,imale su
samopouzdanje. Znale su odmah da sam dobar
čovek.A posle se led brzo otopio.Kaže da idu za
Beograd pa onda kući. Promenile su plan.Neće na
koncert.Imaju nekog posla.”Dobro je”.U sebi
govorim.Ja sam kupio karte do Beograda.Našao
voz.Kad stignu u Beograd,onda će posle lako.Voz
je u stanici.”Vozovi razdvajaju ljude”. One
polaze.Dragana se rukuje.Dug poljubac sa
Ružicom.Kao pravi momak i devojka.Što pravi?
Pravi! One ulaze.Voz odlazi.One mašu kroz
prozor.Moja kao ravnica široka duša se kida
danas,sve zbog Tebe, prelepa Užičanko
moja.Odlazim kući.Peče me u grlu i stiska.Srce mi
se cepa. I pisala mi Ružica.Na dnu pisma otisak
njenih usana namazanih karminom.Zove me u
Užice sad u julu. Dragana je poslala razglednicu.
Pišem pismo i ja Ružici.Sve je krenulo na bolje od
našeg poznanstva.Sestra iz Beograda,posle osam
godina braka.Rodila je sina!Ja radim kao radio
voditelj emisije na privatnoj lokalnoj stanici.Emisija
o rok muzici. Namenjena mladim ljudima da čuju
šta se nekad sviralo.Utorkom strana rok
muzika.Najčuvenije grupe. Dosta muzike i malo
priče.Muzika neke grupe i priča o
grupi.Zanomljivosti.Albumi.Istorijat.Tako i petkom.
Ali tada naša rok muzika.Slušamo:Dugme i Čorbu
naravno,Leb i sol,Smak,Atomsko sklonište,Paraf,
Teška industrija,Buldožer,Bajaga,Plavi
orkestar,Parni valjak,Srebrna
krila,Metak,Zebra,Makadam, Pekinška
patka,Valentino,Katarina,Partibrejkers,Boje,Film,Prljavo
kazalište i mnoge druge. Pošto sad i po koja para
kapne,u julu idem u Užice.Valjda će me Ere dobro
primiti?Jedva čekam da vidim
Ružicu.Pevaćemo.Spremio sam
repertoar.Kupaćemo se u Đetinji.Radićemo i ono?
“Kad zaboraviš juli” Spremio sam joj poklon.Album
od grupe Smak:”Crna dama”.To je najlepše po
meni dizajniran i uređen album od svih u bivšoj
državi.Ona bi ga volela imati.To mi je kazala. E
sad moram sebe ubediti ali ubediti.Teško.Ali
moram.Užice je jako daleko.Pa i ovaj moj posao
nije siguran. Ako se raspline naša ljubav.Da
mislim da je tako moralo biti.”Sve prave ljubavi su
tužne”.Da to tako, jednostavno treba.I da je
bilo.Da kad nas zaveje sneg života.Odnosno kada
budemo ostarili,sedi i nemoćni.Da imamo
uspomenu.Ja i Ružica.Da je nekad bilo.A bolje da
je bilo nego da nije bilo.A ko zna šta život donosi?
Posle oblaka i kiše dolazi sunce.Kad bi nekako
preko zeta se snašli u Beogradu. Neutralan
teren.Ko zna da li bi Ružica na to pristala?Ne
smem da maštam,da trabunjam.Što ja hoću
nemoguće stvari?”Zašto sve što je lepo ima
kraj”.Taman Beogradu mi trebamo.Otom potom…
koliko je mladih parova tako?”Eto,baš hoću”!
Gospode Bože! “Bogu da se pomolim”. Verujem u
Tebe.Nemoj me ostaviti.Jer ko veruje.Čuda će se
ostvariti. “Samo nam je ljubav potrebna”.
